AL-I: Halo?
LB: Da? Ko smeta?
AL-I: Ma, ovi, evo
zovem iz EPPa…
LB: Iz kojeg ekonomsko propagandnog programa? RTL?Nova?HTV?
AL-I: Ma ne! Iz
ozbiljne evropske pučke partije, no! Bože, šta vi Hrvati sporo kužite!
LB: Kakva je to sad, pak, partija? Jedne smo se riješili
pred dvajst god’na, koji će nam drek sad neka nova partija? Koji si ti uopće?
AL-I: Jesam dobio
sabor?
LB: Sabor? Šta sabor? Oćeš sazvat sabor?
AL-I: Ajmo
ispočetka… dakle, ja sam Antonijo…
LB: Drago mi je Antonijo, ja sam Luka, kako ti mogu pomoći?
AL-I: Ma, zovem jer
ja mogu pomoći vama, Jaca me žicala…
LB: Jaca? Koja Jaca? Naša? Ova šta nas predstavlja po
svijetu, a i šire?
AL-I: Šta ima šire?
Kozmička prostranstva? Kao šta, imate brodove nadsvjetlosnih brzina pa
komunicirate s ovima iz Kasiopeje, jel?
LB: Ništa ja tebe, čovječe, ne razumijem! Ništa pod milim
bogom! Najprije zovete pa budete bezobrazni a i još k tomu taj rvacki uopće
nije po propisanim standardima nego natucanje…
AL-I: Tucanje? Nisam
kriv! Imam ženu, dvoje djece, iz
konzervativne sam stranke, katolik! Takve stvari ne radimo! Ma ni slučajno!
LB: Dobro, dobro, šta si se uodma naživcir’o… neću nikom
niš reć, boli me, ma, znaš već… ona stvar…
AL-I: Gle, samo htio
reć, zapravo pitat, di ja moram poslat pismo potpore od nas za vaš hadeze da je
genijalni, dapače, briljantan guiding light za sve konzervativne nacio stranke
s našeg kontinenta, a i šire kako biste vi rekli barba luka, eto samo to?
LB: Kakvo bi ti, sine, slao pismo, reci ti sad men’ polako
nek i ja shvatim. Pa da.
AL-I: Pa, evo ja sam
to ‘vako zamislio: rođen sam u Pomploni, Španija…
LB: ‘Oćeš reć’ Španjolska? Nema više Španije u našim
rječnicima, sinko, fala nek je vel’kom bogu.
AL-I: Španjolska,
tako je, da, zbunio se jer sam maločas prič’o s Tadićem… uglavom, iako sam
rođen kad i svi šaljivdžije, na prvi april pred 40 godina, ozbiljnih sam
namjera, ko uostalom i Jacin hadeze…
LB: Slušam, to šta čuješ u telefonu je od kozmetičarke,
došla mi rješit ove nokte na nogama… zaraslo, pa se mora intervenisat. Majke
mi, mislio sam zvat i armiju da mi pomogne, ali mi Ivo preporučio taj salon za
ljepotu i eto ga na, im’o pravo čovjek, brzo ide, evo je već na malom prstu
desne noge… još 4 i gotovo…
AL-I: Mislite 5?
LB: Jok. 4.
AL-I: Kako 4?
LB: E, a, slušaj, mali, kad sam bio mlad služio ja s Titom,
al da ne duljim, jednom smo u ofenzivi igrali na fudbal, bila neka pauza od
Drvara do Neretve, ja u pobjedničkom timu, s Titom, razumije se, i kad ono, a
znaš obećav’o sam ko bek nije da nisam, evo me na braniku granica šesnajsterca,
i kad tamo u punom šut-naletu, tuđman razvalio po nogi, ajoj, šta da ti rečem,
poslalo me odma na bolovanje u Zagreb di sam upoznao veleštovane paveliće,
budake, budale, maksove i druge, pa mi ponudili ako im se pridružim da će mi
spasit prst, ali ma kakvi rek’o ja nek se amputira, to će reći izrezat, neću
izdat partiju, nisam lud! I, tako, dragi moj svakiji od nas ima neku tužnu
štoriju za ispričat, nije da nema, neg šta, al koga to zanima? Evo, pitam ja?
Koga? Ma, kakvi, neg ako ja zaposlim kakvoga spretnoga i vrijednoga kadra onda
se raspali po meni iz svih medijskih kalašljikova! Ko, ja sam najveće ruglo! A
vid ove šta nas proglašavaju organiziranim kriminalcima iz esdepea! E, da smo
mi STVARNO organizirani, tek šta bi to tek bilo, to im ja mogu reć. Samo šta ne
smin.
AL-I: Malo smo
zastranili… složio sam jedno pismo, dakle, potpore di sam razložio autentične
razloge zašto smo uz Jacu a ne volimo ove druge šta mašu s zastavom proleterijata,
pa bi ja to pročito vama, dragi Luka, da mi vi rečete jel to valja išta. Jel
može?
LB: A di baš ja da budem arbitar vaše pismenosti i
diplomacije? Jel može ko drugi da to preuzimlje na se, tu velevažnu dužnost?
Andrija možda? On je dobar, i stalno nešto izmišlja, baš je, ono, maštovit.
Ili, ne! Još bolje – Šeks!
AL-I: Ne, nisam
zainteresiran za seks.
LB: ?
AL-I: Ha! Ulovio sam vas, znam ja Šeksa, al evo zgodno mu je
prezime pa se uvijek zezamo na tu temu ovdje u središnjici EPPa, haha…
LB: Opet neki EPP. Ma što je ovo ljudi moji, jel to moguće?
Halo? S kim razgovaram? HTV? Nova? RTL?
AL-I: Antonijo Lopez
iz Španjolske, jebemusve, šjor Luka, evo ću vam čitat to pismo šta mi je
naručila Jacica…
LB: Pa, konačno, ajde više, nemam ja vremena se zajebavat
tol’ko vremena s nekakvim bezveznjacima iz administracije, bogamupoljubim, kako
bi reko bata živojinović. E, sam ti pričo da sam ga upozna? Batu?
AL-I: Je. Zadnji put.
Ono kad se snimala sutjeska, da. Sedamdesettreće, nije?
LB: E, ondak, da. Uh, koja su to vremena bila… Valter
brani sarajevo, Ukleti smo Irina, pa Crveni udar… ma šta da pričam, sve remek
djela, a on – genij, jebemusve, g.e.n.i.j.!
AL-I: Čitam: Mi iz evropske pučke stranke smo 100% uz
Vas. Milanović sucks. U potpisu, tu potpišem sebe, naravno, jer sam ipak stasao uz Hozea
Mariju Aznara s kojime sam igrao na polo. A volim i makete avijona radit. Šta
mislite Luka? Će poslužit u propagadne gebels svrhe?
LB: Ma, to ti je odlično, Antonijo! Ni ja ne b’ bolje, evo
matere mi ako bi! Sjedni, izvrstan 5! Kolik’o za platit?
AL-I: Pa, mojoj se
ženi Mariji sviđa onaj otočić tamo na Kvarneru…
LB: Joj,nemoj na Kvarneru! Oni ti stalno nešto brundaju, te
transparentno ovo, te ono! Ajde nešta doli kod nas, od Karlobaga južnije, to ću
lako dogovorit, pa da!
AL-I: E,jebiga, moram
se konzultirat s gospođom…
LB: Kojom gospođom? Šta je sad? Pa nemoj opet komplicirati?
Oćeš Zlarin? Molat? Iž? Sva tri?
AL-I: Hmm, s mojom
gospođom, suprugom Marijom…
LB: Ajoj, već sam se usro da moraš i ove druge zadovoljit,
konkubine i te…
AL-I: Mi smo iz
poštene katoličke obitelji. Nema toga kod nas, već sam rekao!
LB: A, dobro šta se ljutiš…
AL-I: Može Ist?
LB: Riješeno. Ka’š poslat?
AL-I: Evo, šaljem
imejlom?
LB: Sočim? Nemoj mi to, daj neki faks, obični, samo nek se
vidi pečat, da mogu brisat usta onima iz opozicije sotim papirom.
AL-I: Šaljem faks,
evo stiže, a i preko pošte ako mi date neku adresu…
LB: Nek stoji samo na kuverti Rvacki Sabor. To je i još
bolje. Tako će ga vidit i ovi iz intergracija.
AL-I: Integracija…
LB: Pa to sam i reka, šta?! Šiljaj, i fala ti ko bratu.
AL-I: A, kad ćemo s
tim otokom… hmhm…
LB: Nek se stiša ovo s korupcijom, pa za par dana, iza
novegod’ne sigurno ti damo jamstva da je tvojo.
AL-I: Pozdravite i
ostalu ekipu, Šukija, ginekologa i onog šta mulja, oću reć posluje s cestama i
sa onijem žužulima…
LB: Kako da ne, oću, oću… i ti doma svoje, neg šta.
Podijeli na društvenim mrežama